Сељак више није само произвођач. Силом прилика, у држави која пољопривреду само декларативно проглашава за шансу, он је уз силне страхове којима је оптерећен (тржиште, откупна цена, мраз, град…) највише заплашен – прелевманима. Колико до јуче није знао ни шта реч значи, а како се приближава 30. јун страх полако прелази у панику.
Хоће ли држава после овог датума продужити прелевмане и још више разљутити Брисел или ће их укинути и гурнути у провалију сопственог сељака?
Да би заштитила домаћу производњу и спречила да српско тржиште преплаве јефтио млеко, млечни производи, свиње за клање, свињско месо и кланични производи из Европске уније, Влада је крајем 2015. године увела додатне таксе на увоз. Ако би се оне после 30. јуна укинуле, последице за српске произвођаче би биле катастрофалне. Европски вишкови млека би поплавили Србију, а јефтиније месо и кланичарски производи угушили би сточарску производњу која је, ионако, на издисају.
Пољопривредни произвођачи у Србији су у сваком случају у тешком положају. Послују на граници рентабилности, а често и са губицима, посебно у производњи свињског меса. По мишљењу стучњака, прелевмани су последњи заштитни зид српске пољопривреде од упола јефтинијег млека из Европске уније и ниских цена свињског меса. Њихово укидање широм би отвориле границе за увоз што би, кажу стручњаци, довело до масовног покоља стоке.
Који ће тас превагнути или можда има шансе да владини преговарачи са Европском унијом, која није благонаклона због непоштовања Споразума о стабилизацији и придруживању, успеју да убеде европске званичнике да остану заштитне мере и тако спасу од пропасти село и сељаци?
Или, постоје, а да јавност о томе не зна, резервна решења која би зауставила пропаст пољопривреде ако будемо притерани у ћошак и приморани да прелевмане укинемо?
Сељаци вајда кукају на државу да су јој „последња рупа на свирали“. Обично кажу „сете нас се само пред изборе.“ Кампања за овогодишње ванредне изборе, међутим, протекла је без уобичајене иконографије мажења крава и телића, већ је, штавиште, сељацима заврнута славина смањењем субвенција и укидањем појединих регреса. Из владајуће странке су поручили да тако треба и да је то заокрет у финанисирању пољопривреде који ће у будућности давати веће резултате него што су били када су субвенције биле веће.
Опет сељаци наседоше на обећање, додуше мало „подмазани“ исплатом прошлогодишњих субвенција и листом заокружише број један на гласачком листићу.
Па, сељаци, добићете што сте и тражили, тј. гласали.
Д.Грујић
Naslovna fotografija: Ilustracija – protest stočara zbog niskih otupnih cena svinja